Disanje i uticaj na zdravlje

Disanje

Disanje može značajno poboljšati vaše zdravlje.

Dijafragma je respiratorni mišić u obliku kupole koji se nalazi blizu dna vaših rebara, tačno ispod grudnog koša.

Kada udišete i izdišete vazduh, dijafragma i drugi respiratorni mišići oko pluća se skupljaju. Dijafragma obavlja najveći deo posla tokom dela za udisanje.

Tokom udisanja, vaša se dijafragma skuplja tako da se pluća mogu proširiti u dodatni prostor i propustiti toliko vazduha koliko je potrebno.

Mišići između rebara, poznati kao interkostalni mišići, podižu vam rebarni koš kako bi pomogli dijafragmi da propusti dovoljno vazduha u pluća.

Mišići u blizini ključne kosti i vrata takođe pomažu ovim mišićima kada vam nešto otežava pravilno disanje; svi oni doprinose tome koliko brzo i koliko se vaša rebra mogu pomerati i čine prostor za vaša pluća.

Autonomni nervni sistem i disanje

Takođe, disanje je deo vašeg autonomnog nervnog sistema (ANS). Ovaj sistem je zadužen za osnovne telesne procese o kojima ne treba da razmišljate, kao što su:

  • digestivni procesi
  • koliko brzo dišete
  • metabolički procesi
  • telesna temperatura
  • krvni pritisak

ANS ima dve glavne komponente: simpatikus i parasimpatikus. Svaka podela je odgovorna za različite telesne funkcije.

Simpatikus obično pokreće procese, dok ih parasimpatikus sprečava da se dese. I dok simpatikus kontroliše vašu reakciju borbe ili bega, parasimpatikus je zadužen za svakodnevne procese.

Dakle, iako je većina funkcija ANS-a nehotična, možete kontrolisati neke od svojih procesa ANS-a radeći duboke vežbe disanja.

Duboko disanje može vam pomoći da dobrovoljno regulišete ANS, što može imati mnogo prednosti – posebno smanjenjem broja otkucaja srca, regulacijom krvnog pritiska i opuštanjem, što sve pomaže u smanjenju količine hormona stresa kortizola koji se oslobađa u vaše telo.

Disanjem protiv anksioznosti

Upravo stres i nervoza povećavaju napetost i anksioznost, koji utiču na način na koji dišemo.

Disanje se ubrzava; dah postaje kraći i plići, a „plućnim“ disanjem, umesto trbušnim, povećava se razina anksioznosti.

Kako bismo smirili centralni živčani sistem koji luči adrenalin i kortizol, hormon stresa, moramo preusmeriti disanje na trbuh, kako bismo stimulirali vagus, centar parasimpatičkog živčanog sistema i smirili se.

U situacijama kada smo uznemireni trebali bismo imati otprilike 7 dubokih, sporih udisaja u minuti.

Udišite na nos, gledajte kako se podiže abdomen i puni kiseonikom, zatim polako izdišite na usta. Trbušno disanje ćete morati vežbati neko vreme, a kad ga savladate više nećete morati o njemu razmišljati, nego ćete spontano udisati i izdisati, opušteni.

Disanje i srčane tegobe

Prekomerno izlaganje stresu duže vreme-dokazano utiče na visok krvni pritisak, koji se s vremenom povećava i broj otkucaja srca u minuti što neposredno utiče na pojavu problema sa srcem i krvnim žilama.

Ne možemo uticati na situaciju u kojoj se nalazimo bilo da je to kašnjenje plate, gužva u saobraćaju ili nešto treće, ali možemo disati tako da ništa od ovoga ne utiče na nas.

Sedite sa prekrštenim nogama (poput indijanaca) i zatvorite oči.

Palcem desne ruke zatvorite desnu nozdrvu i duboko udišite kroz levu šest sekundi. Zatvorite levu nozdrvu četvrtim prstom desne ruke i otvorite desnu nozdrvu i polako izdišite kroz nju šest sekundi.

Dok vam je blokirana leva nozdrva, udahnite na desnu šest sekundi, zatim zatvorite desnu i otvorivši levu izdišite na nju šest sekundi.

Ceo ovaj proces disanja izvodite u trajanju od dva minuta. Vežbajte svaki dan nekoliko puta kako biste se ispraksirali u ovoj joga tehnici disanja.

Disanje i alergije

Pomoć pri raznim sezonskim respiratornim alergijama takođe možete dobiti uz pravilno disanje.

Pevušenje nalik zujanju otvara uši, koja povezuju sinuse sa nosnim šupljinama, olakšavajući disanje.

Udobno se smestite, duboko udahnite na nos, a izdahnite oslobađajući zvuk nalik zujanju pčele, sličan ravnomernom pevušenju.

Trebali biste osetiti vibraciju unutar nosa, u grudima i u glavi. Trajanje ove vežbe disanja treba biti oko desetak minuta.

Disanjem do bolje kontrole prekomerne težina

Emocionalni stres najčešći je uzrok debljanja; kad smo pod stresom češće donosimo odluke koje u suprotnom ne bi doneli, a osim toga lakše posežemo za brzom, nezdravom i kaloričnom hranom.

Sa druge strane, kada smo opušteni i zadovoljni, lakše držimo pod kontrolom svoje ponašanje i odluke, i time direktno utičemo na izbor ishrane.

Umereno, usporeno disanje utiče na lakše nošenje sa stresom. Stručnjaci savetuju da udišete na nos četiri sekunde i zatim izdišete osam sekundi na usta napućena kao kad pijete na slamku.

Budete li uporni, pravilno disanje će vam sigurno pomoći, a samim time što ste odvojili deo dana za sebe i vežbanjem disanja za svojevrsnu meditaciju, nesumnjivo ćete uspeti smanjiti nakupljeni stres.

 

Ukoliko Vam je tema bila zanimljiva nastavite čitati blog za još sničnih.

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.