Dijabetes tip 2

Dijabetes

Dijabetes


Život sa dijabetesom može biti težak, ali postoje načini da se to olakša. Blog će biti usmeren na savete koji će vam pomoći da upravljate dijabetesom. Prateći ove savete, možete voditi zdraviji život i osećati se bolje. Dijabetes ne mora da kontroliše vaš život – vi možete preuzeti odgovornost za svoje zdravlje i uspešno upravljati dijabetesom.

Dijabetes

Dijabetes je medicinsko stanje u kojem nivo glukoze (šećera) u krvi postaje previsok. Postoje dva glavna tipa dijabetesa, tip 1 i tip 2.

Dijabetes tip 1 je autoimuna bolest koja podrazumeva da imuni sistem tela uništava ćelije koje proizvode insulin (dijabetičari tipa 1 moraju da uzimaju insulin da bi preživeli).

Dijabetes tip 2 je stanje u kojem telo ili prestaje da proizvodi dovoljno insulina ili postaje otporno na insulin. Dijabetes se dešava kada dijabetičari imaju višestruka očitavanja glukoze u krvi, više o tome u nastavku teksta.

Ukoliko se ne kontroliše, dijabetes tip 2 može dovesti do hronično visokog nivoa glukoze u krvi, što može izazvati nekoliko simptoma i potencijalno dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Dijabetes i šećer u krvi

Simptomi dijabetesa tip 2

Kod dijabetesa tip 2, vaše telo nije u stanju da efikasno koristi insulin-hormon koji je zaslužan za transport glukoze u vaše ćelije. Ovo dovodi do toga da se vaše telo oslanja na alternativne izvore energije u vašim tkivima, mišićima i organima. To je lančana reakcija koja može izazvati različite simptome.

Dijabetes tipa 2 može se razvijati polako. Simptomi mogu biti blagi i u početku ih je lako odbaciti. Rani simptomi mogu uključivati:

  • stalna glad
  • nedostatak energije
  • umor
  • prekomerna žeđ
  • učestalo mokrenje
  • zamagljen vid
  • bol, peckanje ili utrnulost u rukama ili stopalima

Kako bolest napreduje, simptomi postaju ozbiljniji i mogu izazvati neke potencijalno opasne komplikacije.

Ako je nivo glukoze u krvi bio visok duže vreme, komplikacije mogu uključivati:

  • problemi sa očima (dijabetička retinopatija)
  • osećaj utrnulosti u ekstremitetima ili neuropatija
  • bolest bubrega (nefropatija)
  • bolesti desni
  • srčani udar ili moždani udar

Šta prouzrokuje dijabetes?

Kada jedete, vaše telo pretvara hranu u glukozu (koja se naziva i šećer u krvi). Insulin je hormon koji pomaže u transportu glukoze iz krvotoka do ćelija u celom telu, gde se koristi za energiju.

Kako starimo, naša tela proizvode manje insulina ili telo postoje otpornije na njega. Dakle, količina glukoze u našoj krvi raste umesto da pada nakon što jedemo. Ovo uzrokuje stanje poznato kao insulinska rezistencija.

Insulinska rezistencija otežava ćelijama u vašim mišićima i jetri da preuzmu glukozu nakon obroka. Kako se nakuplja u vašem krvotoku, razvijate predijabetes, što je stanje koje povećava rizik od dijabetesa tipa 2.

Dijabetes tipa 2 se javlja kada vaše telo ne može da koristi insulin na način na koji bi trebalo. Konkretno, ćelije vašeg tela postaju otporne na njegove efekte. Ovo uzrokuje da se glukoza nakuplja u vašem krvotoku umesto da se kreće u ćelije gde se može koristiti za energiju.

Ovo je problem jer je glukoza glavni izvor energije za sve ćelije u vašem telu. Kada se glukoza nakuplja u krvotoku, ona se šalje u bubrege i izlučuje urinom. Ovo može izazvati prekomerno mokrenje, dehidraciju i žeđ, koji su uobičajeni simptomi dijabetesa tipa 2.

Kako deluje insulin? Ako jedete, vaš pankreas oslobađa insulin u vaš krvotok tako da može da šalje glukozu iz hrane pravo u vaše ćelije, gde se koristi kao gorivo za sve procese u vašem telu.

Insulin pomaže premeštanju glukoze iz krvi u ćelije tako što se vezuje za receptore na površini ćelije. Kada se insulin veže za ove receptore, menja njihov oblik kako bi omogućio glukozi da uđe unutra. Kada je glukoza u ćeliji, razlaže se na manje molekule zvane piruvat koji se zatim koriste za energiju.

Dijabetes i ishrana

Jedan od najznačajnijih faktora kod držanja dijabetesa tipa 2 pod kontrolom jeste naravno ishrana.

U ovom delu teksta ću vam dati okvirno smernice koji su po meni najbolji i najlošiji izvori makronutrijenata i pića.

Ugljeni hidrati

Hidrati su nešto na šta bi trebalo da najviše obratite pažnju u ishrani na dijabetesu.

Vašem telu su potrebni ugljeni hidrati, ali obzirom da se najbrže vare i imaju najveći uticaj na nivo šećera u krvi trebate ih birati mudro.

Najbolji izvori su ugljeni hidrati koji sadrže više vlakana, poput celih zrna, kao što su smeđi pirinač, ovsena kaša (nikako instant kaše), kinoa, proso, batat (slatki krompir), grickalice pravljene od celog zrna i bez šećera.

Trudite se da izbegavate prerađena zrna, kao što su beli pirinač ili belo brašno (samim tim i beli hleb), žitarice sa malo celih zrna i puno šećera, pomfrit, tortilje itd.

Povrće takođe sadrži ugljene hidrate ali i gomilu vlakana. Unosom povrća dobijamo vlakna i vrlo malo masti ili soli (osim ako ih ne dodate).

Birajte sveže povrće, koje se jede sirovo ili lagano kuvano na pari, pečeno ili na roštilju.

Smrznuto povrće je takođe ok. Konzumirajte i dosta zeleniša poput kelja, spanaća i rukole.

Lošiji izbor bi bilo konzervirano povrće sa puno dodatog natrijuma, povrće kuvano sa puno dodatog putera, sira ili sosa.

Voće takođe sadrži ugljene hidrate ali i vitamine, minerale i vlakna. Većina njih prirodno ima malo masti i natrijuma. Ali obično imaju više ugljenih hidrata nego povrće.

Najbolji izbori su bobičasto voće (jagode, maline, kupine, borovnice), jabuke, grejpfrut, limun, narandže.

Konzervirano voće sa teškim šećernim sirupom, voćne rolnice, industrijski džemovi, voćni sokovi, smutiji i sušeno voće nisu dobri izvori jer se u obradi unište gotovo sva vlakna i ostaje čista fruktoza.

Proteini

Imate mnogo izbora, uključujući govedinu, piletinu, ribu, nemasnu svinjetinu, ćuretinu, morske plodove, sir, jaja. Od biljnih proteina najbolji su pasulj, orašasti plodovi, semenke, tofu.

Lošiji izbor bi bio pohovano meso, masna mesa, svinjska slanina, pržena riba ili meso u dubokom ulju, tako da uglavnom veću ulogu igra način spremanja.

Ishrana i šećerna bolest

Masti i ulja

Najbolji izvori su oni koji prirodno sadrže omega 3 masne kiseline u sebi, poput lososa, tunjevine, skuše. Prirodni izvori biljnih masti, kao što su orasi, semenke ili avokado (sa visokim sadržajem kalorija, tako da porcije budu male) su takođe odlična opcija.

Ulja na biljnoj bazi, kao što su ulja repice, semena grožđa ili devičansko maslinovo ulje.

Najgori izbori uključuju sve što sadrži trans masti. Proverite listu sastojaka za sve što je „delimično hidrogenizovano“, čak i ako na etiketi piše da ima 0 grama trans masti.

Velike porcije zasićenih masti, koje uglavnom potiču iz životinjskih proizvoda, ali se takođe nalaze u kokosovom ulju i palminom ulju. Pitajte svog doktora koja bi vaša granica trebala biti, posebno ako imate srčane bolesti kao i dijabetes.

Piće

Kada popijete omiljeno piće, možda ćete dobiti više kalorija, šećera, soli ili masti nego što ste očekivali. Pročitajte etikete da biste znali šta se nalazi u porciji.

Najkvalitetniji izvor je naravno obična voda bez ukusa ili gazirana voda. Nezaslađeni čaj sa ili bez kriške limuna, kafa bez šećera, zeleni čajevi su takođe dobra opcija.

Najlošiji izvori su gazirana pića, vode sa šećerima, voćna pića, alkohol u većim količinama, zaslađeni čajevi, kafa sa mlekom, šlagom ili šećerom, čokoladna pića, energetska pića. Nažalost, lista je duga jer je i dosta kompanija koja su se obogatile upravo na nečemu što loše utiče na naše zdravlje i pogorošava simptome dijabetesa.

Dijabetes i fizička aktivnost

Odmah nakon ishrane, drugi najbitniji faktor koji može imati značajan uticaj kod dijabetes tipa 2 je uticaj fizičke aktivnosti.

Ako imate dijabetes, aktivnost čini vaše telo osetljivijim na insulin (hormon koji omogućava ćelijama u vašem telu da koriste šećer u krvi za energiju), što pomaže u upravljanju dijabetesom. Fizička aktivnost takođe pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi i smanjuje rizik od srčanih bolesti i oštećenja nerava.

Cilj je da dobijete najmanje 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta. Jedan od načina da to uradite je da pokušate da uklopite najmanje 20 do 25 minuta aktivnosti svakog dana. Takođe, dva ili više dana u nedelji, uključite aktivnosti koje rade na svim glavnim mišićnim grupama (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke).

Fizička aktivnost nudi mnoge prednosti pored bolje osetljivost na insulin i stabilnijeg nivoa šećera u krvi. Bolje ćete spavati, lakše ćete držati težinu pod kontrolom, smanjićete holesterol, bićete zadovoljniji i srećniji.

Nakon aktivnosti, proverite kako je to uticalo na nivo glukoze u krvi. Ovo je naročito bitno ako uzimate insulin.

  • Ako je ispod 100 mg/dL (hipoglikemija), možda ćete morati da pojedete malu užinu koja sadrži 15-30 grama ugljenih hidrata ili rastvor koji sadrži šećer.
  • Ako je iznad 240 mg/dL, vaš šećer u krvi može biti previsok (hiperglikemija). Testirajte svoj urin na ketone – supstance koje se stvaraju kada vaše telo razlaže masti za energiju. Prisustvo ketona ukazuje na to da vaše telo nema dovoljno insulina da kontroliše šećer u krvi. Ako ste fizički aktivni kada imate visok nivo ketona, imate povećan rizik od ketoacidoze.

Normalan nivo šećera u krvi je ispod 100 mg/dL kada niste u fizičkoj aktivnosti, i ukoliko ne bolujete od dijabetesa tipa 2. Nivo šećera od 100-125 mg-dL ukazuje na to da možda imate insulinsku rezistenciju ili predijabetes, a preko da ste oboleli od dijabetesa.

Nemojte da vas sve ovo obeshrabri da započnete vežbati, zapamtite da je poenta naći fizičku aktivnost koju volite. To može da bude duga šetnja, pešačenje po planini, igranje uz muziku-ne podrazumeva striktno odlazak u teretanu.

Lekovi i suplementi

Za dijabes se najčešće prepisuje lek metformin, kod nas poznatiji kao glukofaž. O ovome sam više pisao u temi insulinska rezistencija, preporučujem vam da je pročitate.

Suplementi vredni pomena su:

  • Berberin-igra važnu ulogu u regulaciji šećera u krvi, gotovo istu kao i glukofaž i ako je berberine suplement a glukofaž lek.
  • Hrom pikolinat-postao je opšte poznat kao suplement koji obara nivo šećera u krvi, ali nažalost većina istraživanja je povezivala njegov rad kod osoba koje su već imale nedostatak hroma. U svakom slučaju, koristan je dodatak ukoliko imate dijabetes.
  • Kafa, zeleni čaj-svi suplementi koji sadrže kofein i polifenole mogu pozitivno uticati na osobe obolele od dijabetesa. Naravno, ključ je u redovnom proveravanju nivoa glukoze u krvi i pravilnom doziranju.
Dijabetes lekovi

Dodatni saveti za obolele od dijabetesa

  • Zakažite redovne preglede očiju: Vaši redovni pregledi dijabetesa nemaju za cilj da zamene godišnje fizičke preglede ili rutinske preglede očiju. Tokom fizičkog pregleda, vaš lekar će potražiti sve komplikacije povezane sa dijabetesom i pregledati druge zdravstvene probleme. Vaš specijalista za negu očiju će proveriti da li ima znakova oštećenja mrežnjače, katarakte i glaukoma.
  • Obratite pažnju na svoja stopala: Svaki dan proveravajte stopala da li imate plikove, posekotine, rane, crvenilo ili otok. Konsultujte se sa svojim lekarom ako imate bol ili neki drugi problem sa stopalom koji se ne izleči brzo sam.
  • Držite krvni pritisak i holesterol pod kontrolom: Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu uveliko pomoći u kontroli visokog krvnog pritiska i holesterola, kao i očuvanju imunog sistema i generalno zdravlja.
  • Vodite računa o svojim zubima: Dijabetes može da vas učini sklonim ozbiljnijim infekcijama desni. Četkajte i čistite zube koncem najmanje dva puta dnevno. A ako imate dijabetes tip 1 ili dijabetes tip 2, zakazujte redovne stomatološke preglede. Odmah se obratite svom stomatologu ako vam desni krvare ili izgledaju crvene ili otečene.
  • Ako pijete alkohol, uradite to odgovorno: Alkohol može izazvati visok ili nizak nivo šećera u krvi, u zavisnosti od toga koliko pijete i ako jedete u isto vreme. Ako odlučite da pijete, činite to samo umereno – jedno piće dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce – i uvek uz hranu.
  • Shvatite stres ozbiljno: Hormoni koje vaše telo može da proizvede kao odgovor na produženi stres mogu sprečiti insulin da radi pravilno, što će podići nivo šećera u krvi i dodatno vas stresirati. Postavite sebi granice i odredite prioritete u svojim zadacima. Naučite tehnike opuštanja. I spavajte dovoljno.

Najčešća pitanja

Koja je razlika između dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2?

Glavna razlika između ova dva tipa dijabetesa je u tome što je dijabetes tipa 1 genetski poremećaj koji se često pojavljuje rano u životu, a tip 2 je uglavnom povezan sa ishranom i razvija se tokom vremena.

Da li mogu konzumirati urme ako imam dijabetes?

Urme imaju nizak glikemijski indeks, što znači da je manje verovatno da će vam povećati nivo šećera u krvi, što ih čini sigurnim izborom za osobe sa dijabetesom. 1-2 urme su sasvim ok.

Koji je najbolji čaj za dijabetes?

Zeleni čaj je najbolji izbor po meni. Zeleni čaj nudi mnogobrojne benefite, nevezano od dijabetesa. Crni čaj je takođe odlična opcija. Čajevi poput djumbira, limuna ili kamilice su takođe ok za konzumaciju, ali ne nude benefite poput crnog i zelenog.

Kafa i dijabetes tip 2?

Slobodno konzumirajte kafu, ali u ograničenim količinama i potrudite se da merite nivo šećera u krvi.

Da li smem da jedem slaninu ako imam dijabetes tip 2?

Trebalo bi da izbegavate svu hranu koja sadrži visoke nivoe zasićenih masti, uključujući slaninu, rebra, viršle i generalno masnija mesa.

Da li je paradajz dozvoljen osobama obolelim od diabetes mellitus?

Paradajz sadrži malu količinu šećera, tako da ga možete jesti.

Kukuruzno brašno i dijabetes?

Preporučuje se izbegavanje brašna osobama obolelim od dijabetes tip 2, a tu spada i kukuruzno brašno.

 

Ukoliko imate još pitanja slobodno ih ostavite u komentaru, kako bi i drugi dobili odgovore.

Hvala na čitanju teksta!

6 Komentari

  • Da li po vama insulinska rezistencija definitivno znači i dajebetes tipa 2 u nekom trenutku?

    • Nikako, ukoliko krenete da radite nešto po tom pitanju na vreme, defitinivno ne mora otići u tom pravcu.

  • Koje je vase misljenje o insulinu, da li ga treba uzimati ili pokusati prirodno regulisati secer u krvi ukoliko nam je odredjena dijagnoza dijabetes tipa 2?

    • Ima smisla rešavati ishranom dok imate insulinsku rezistenciju i predijabetes, jednom kada je dijabetes dijagnostifikovan mislim da su lekovi jedina opcija nažalost. Opet, to je moje mišljenje i ne znači da sam u pravu. Zdrava ishrana i fizička aktivnost u svakom slučaju mogu samo pomoći.

  • Ne znam da li je bolji tekst insulinska rezistencija ili dijabetes, upravo sam citao oba. Veoma poucno i strucno objasnjeno, svaka cast.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *